|
|||||||
|
|
|
|||||
|
|
|||||||
suptropia zaštita drveće i grmlje voće sukulente domaća galerija adrese i literatura
KLIMA
Kako su nas u školi učili,u Srbiji vlada kontinentalna klima na severu,umerenokontinentalna na jugu, sa tzv.župskom klimom u kotlinama južne i centralne Srbije,planinska na višim planinama.Ali,nije sve tako jednostavno.Postoji i mikroklima.
Budući da živimo na poluostrvu koje ima znatnu kopnenu masu,koja je,opet,povezana sa još većom kopnenom masom na severu,a okruženo je relativno toplim morima i do koga neretko dolaze i uticaji sa Atlantskog okeana,može se reći da klimatski uslovi kod nas u mnogome zavise od uticaja sa strane.Ovi "spoljni" uticaji u kombinaciji sa lokalnim faktorima(reljef,ekspozicija,vetrovi,nadmorska visina,velike vodene površine)određuju mikroklimatske karakteristike jedne oblast ili jednog mesta.Štaviše,najveće mikroklimatske razlike zapažaju se između gradova i njihove ređe naseljene okoline ili unutar samih gradova,bukvalno,od ulice do ulice,pa čak i u okviru jednog dvorišta,zbog veštački izmenjenih uslova-prisustvo građevina i toplotnog zračenja,što je predmet proučavanja mezoklime.Upravo mikroklima,a naročito mezoklima,omogućava gajenje biljaka u haladnijoj klimatskoj zoni nego što je uobičajeno.
Bez nekog posebnog zalaženja u razmatranje svih geografskih odrednica koje utiču na klimu,mogu se spoljni uticaji posmatrati kao "talasi"(u ovom slučaju se termin "talas" ne poklapa sa značenjem istog termina u meteorologiji,a koristim ga da bih izbegao termin "front" koji,ipak,predstavlja nešto drugo).Na osnovu sopstvenog,naglašavam,laičkog,zapažanja i praćenja klimatskih pojava i promena,izdvojio sam četiri talasa:
Vetrovi su česti pratioci ovih talasa,mada se,naravno,javljaju i bez njihovog direktnog delovanja.Prostiranje vetrova zavisi od razmeštaja planina,rečnih dolina i kotlina.Važniji vetrovi kod nas su:
O uticaju vetra na biljke i o tzv.VINDČIL faktoru više na stani zaštita.
Postoji i veliki broj lokalnih vetrova koji nastaju na našim planinama,ali,naravno imaju,uzan,lokalni značaj.
Srbija,u celini spada u red evropskih država sa manje padavina,čija se kolčina smanjuje idući od zapada ka istoku,s tim da je proleće svuda najvlažniji period(mada zadnjih godina ne izgleda tako).Leti su česti dugi periodi suše,koje,ponekad,presecaju tropski pljuskovi.Jesen,takođe,može da bude dosta suva,naročito u prvoj polovini.Zimi obično ima dosta padavina,s tim da je sneg češći na zapadu i jugozapadu.
Broj sunčanih časova se kreće u rasponu.Dosta sunca bude i u toku zime,naročito na višim pozicijama.Tad su moguće i znatne temperaturne razlike između dana i noći.
Veća nadmorska visina najčešće znači nižu temperaturu,sem u slučaju pojave temperaturne inverzije.Ona predstavlja tanak sloj atmosfere gde je pad temperature sa visinom mnogo manji nego što je uobičajeno(u ekstremnim slučajevima je tu temperatura i niža nego na većoj visini).
Mikroklimatske specifičnosti se vrlo često javljaju u kotlinama,što je povezano s njihovim brdskoplaninskim okruženjem,čime se bavi mezoklima(kao i uticajem vodenih površina i vodotokova i uticajem naseljenih mesta).Ukoliko su brda ili planine razmešteni tako da sprečavaju ulaz hladnih vetrova,temperature će biti nešto više nego van kotline.Ima slučajeva i da je kotlina zimi hladnija od viših položaja oko nje,konkretno,kada su planine sa južne strane toliko visoke da direktnog sunca ima samo par časova oko podneva.Rečne klisure,ukoliko se ne pružaju pravcem duvanja dominantnog hladnog vetra,takođe imaju povoljniju mikroklimu.Mada,to je donekle povezano i sa limnoklimom(termin koji je 1967 uveo Nikolaj Ladeiškov),a predstavlja mikroklimu na koju vrše uticaj manje vodene mase(istina,prvenstveno jezera).Što se tiče klisura, to je kod nas najviše izraženo u Đerdapskoj klisuri i donekle u Sićevačkoj i Ovčarskokablarskoj.Dunav je inače vodena masa sa najvećim termalnim(hidrotermalnim) potencijalom kod nas,što povoljno utiče na gradove i krajeve koji se nalaze oko njega(jedino što je često taj povoljan uticaj anuliran duvanjem košave).Samo mali broj jezera ima približno takav potencijal i on je izraženiji što je teren strmiji oko jezera,ali,shodno tome se i oseća na manjoj udaljenosti.Osim termopotencijala,bitne karakteristike vode su i termoprovodnost kao i sposobnost da reflektuje sunčeve zrake.Mikroklima nekih naših banja jeste uslovljena termopotencijalom vode,ali su tu,već,u pitanju topli izvori,što spada u geotermalni potencijal.
Posebno su gradovi predmet proučavanja mezoklime.U gradovima,naročito većim,primećuje se pojava poznata kao toplotna ostrva i odnosi se na sposobnost gradova(ili delova grada) da ostane topliji od okoline.Ovaj efekat je izazvan,uglavnom,nedostatkom vegetacije,koja bi većinu apsorbovane sunčeve svetlosti iskoristila da,u procesu fotosinteze,ispari vodu koju upija iz tla.Umesto toga,sunčeva svetlost(a sa njom i toplota) ostane apsorbovana u zgradama.Sa vrlo malo vlage koja može da ispari,ova energija čini to,da se temperatura na građevinama povećava i kasnije,u toku noći,ili oblačnih dana,zagreva unutrašnjost gradova.Takođe,postoje i velika toplotna zračenja(motorna vozila,zračenja iz stanova i fabrika).Poznato je da,zbog jake izloženosti vetru,pojedina prigradska naselja imaju dosta nepovoljnije uslove za gajenje nekih biljaka u odnosu na centar ili neka druga,zaštićenija naselja.Takva zaštićena naselja najčešće se nalaze zaklonjena iza parkova ili nekih šumica,ređe iza zgrada(samo ako postoji više naizmenično poređanih redova zgrada),koje se često ponašaju kao brda sa kojih se vetar survava u dolinu.Ulice koje se ne pružaju u pravcu vetra su,takođe,zaklonjene.Dvorište ušuškano između objekata sigurno je bolje od onog izloženog vetru,ali ponekad nije lako reći gde je sigurnija pozicija.Konkretno,južni deo mog dvorišta je otvoren ka relativno vetrovitoj ulici,dok je severni zaštićen kućama i većim drvećem.Tokom zime,za sunčanih dana,na južnoj strani ima 5-6 sati direktnog sunca,dok na severnoj,najviše jedan.U toku noći razlika u temperaturi bude 2 do 2,5 stepeni,s tim da se pred zoru smanji ili izgubi.U toku dana razlika u hladu ume da bude i do 5 stepeni,dok razlika između sunčanog položaja na južnoj strani i onog u hladu na severnoj često bude i do 10 stepeni.Na kraju,razlika koja se često zaboravi,a ima velikog značaja u gajenju kaktusa ili kod mladih i niskih biljaka je razlika između temperature na 2m visine i one pri tlu.Na zaklonjenim mestima je najčešće 2 stepena(što ponekad može biti fatalno),dok na otvorenim položajima ide i preko 5 stepeni.
Ukoliko pogledate neki od stranih(naročito američkih sajtova),primetićete da se često ne navodi minimalna temperatura za određenu biljku, već samo stoji oznaka zone,koja se odnosi na otpornost biljke prema niskim temperaturama.To su,najčešće USDA(United States Department of Agriculture) zone koje je kategorisalo američko ministarstvo poljoprivrede,prvenstveno za severnoamerički kontinent,ali se danas primenjuju i na ostale kontinente.Te zone izražavaju prosek apsolutnih minimalnih temperatura(ili apsolutnih minimuma) za određeni period.U slučaju SAD i Kanade je to1974-1986.One imaju svojih manjkavosti,prvenstveno zato što ne daju podatke o apsolutno najnižoj temperaturi ikad i što ne daju celokupnu sliku o klimi i mikroklimi određene oblasti,ali su standard koji u mnogome može pomoći pri izboru neke biljke.Postoje i tzv.Sunset western zones,koje uzimaju mnogo više faktora prilikom određivanja zone,ali su,za sada,kategorisane samo za pojedine države sa zapada SAD.Tu su i zone različitih evropskih asocijacija(RHS,EGF).Ovde su navedene USDA zone,u stepenima Celsiusa.
zona 1___ispod -45,6
zona 2a ___ -45,5 -42,6 zona 2b ___ -42,7 -40,0
zona 3a ___ -39,9 -37,3 zona 3b ___ -37,2 -34,5
zona 4a ___ -34,4 -31,7 zona 4b ___ -31,6 -28,9
zona 5a ___ -28,9 -26,2 zona 5b ___ -26,1 -23,4
zona 6a ___ -23,3 -20,6 zona 6b ___ -20,5 -17,8
zona 7a ___ -17,7 -15,0 zona 7b ___ -15,0 -12,3
zona 8a ___ -12,2 - 9,5 zona 8b ___ - 9,4 - 6,7
zona 9a ___ - 6,6 - 3,9 zona 9b ___ - 3,8 - 1,2
zona 10a___- 1,1 + 1,6 zona 10b___+ 1,7 + 4,4
zona 11___iznad + 4,5
Prema nekim mapama koje se mogu naći na internetu,Srbija se uglavnom nalazi u zoni 7,sa manjim delom(na severoistoku) u zoni 6.Severna Crna Gora je takođe u zoni 7,pojas iza primorja u zoni 8,a samo primorje u zoni 9.To je dosta gruba podela.Na osnovu nekih,nepotpunih podataka koje imam,moglo bi se reći da se Beograd i gradovi centralne Srbije koji nisu u brdsko-planinskom području nalaze u zoni 7b(sa nekim delovima gradova koji su u 8a).U Vojvodini su gradovi oko Save i Dunava u 7a,dok su u Banatu,uglavnom u 6b.Gradovi u nižim delovima Sandžaka su u 6a i 6b,a u višim od 4b do 5b.Šumadija je uglavnom 7a,sa nekim gradovima na većoj visini u 6bU Crnoj Gori su Podgorica i oblast oko Skadarskog jezera 8b,pa možda i 9a,dok bi Boka Kotorska(ili makar neki njeni delovi) bila u 10a.Okolina gradova je gotovo uvek pola zone hladnija.Ako budem uspeo da nabavim podatke o apsolutnim minimumima za period 1990-2005,izračunaću zone za našu zemlju.